ДУБОРЕЗ

Свети олтар је од Главног храма одвојен Темплом који се формирао постепено.

Темпло у ранохришћанским базиликама састојао се од малих чуњева и мермерних или дрвених штитова. Касније су додате велике слике, удвостручене по висини, и Дванаест, тако да је попримила данашњи облик. Храмови су ручно израђене, сложене резбарије у дрвету. Свети корак и главни храм повезују троја врата, Ораиа Пили (Централна капија), кроз која улазе и излазе само свештеници, увек обучени у Свете хаљине, Северна и Јужна капија.

Док се налазимо унутар главног храма, можемо видети Солеу, који је узвишени део испред светилишта. Свештеник стоји ту да га народ посматра. Такође на овом месту се налази и базен за крштење за обављање најсветије мистерије хришћанства. У неколико храмова је одвојен од остатка храма оградама или ходницима.

Десно од њега је деспот, извајан од ручно клесаног или клесаног дрвета, односно епископски трон. У првим храмовима овај престо се налазио унутар светилишта. Епископ милански Амвросије наредио је цару Теодосију да изнесе престо из Светиње. Био је постављен са десне стране, а насупрот њему налазио се трон патријарха или епископа.

Насупрот Деспотику налази се Амбон, уздигнута степеница, украшена ликом голуба, који симболизује Духа Светога. Духовник иде горе да чита Јеванђеље или да проповеда реч Божију.
Десно и лево, изван Солеје, налазе се Аналогије-Псалтири, ручно клесане дрвене или алуминијумске конструкције, где псалтири стављају свете књиге.

Верници стоје у Главном храму. То је место где они остају за време светих служби. То је највећа од три области храма и углавном је прекривена дрвеним седиштима. Седишта су одвојена од централног пролаза који води до светилишта са пролазима од ручно резбареног дрвета или месинга или алуминијума.

У неколико цркава постоје и Световне клупе или Певачке клупе са два или три седишта, дрвене гравуре или резбарије су седишта која се налазе око зидова храма. Седишта, а посебно космичка стазидија, која су спојена са бочним зидовима, симболизују гроб сваког верника, кроз који ће он васкрснути у Христу приликом Другог доласка.

Други посед главне цркве је Свети епитаф, који је обично уоквирен на северном зиду. Ово је драгоцено злато везено платно, које представља Божанствени Намет и ставља се на Свету Петку у цветом окићену свету крошњу за ходочашће на Епитаф. Трезор у коме се налази банка са Епитафом, који се налази на поду надстрешнице и има ручке за ношење. Надстрешница представља Христов Гроб и или је направљена од алуминијума са разрађеним дизајном или је ручно резбарена дрвена конструкција. Од поподнева претходног дана окићен је цвећем. Епитаф се често посипа латицама цвећа и ружином водицом и свечано се пали у знак поштовања.

Приближавајући се улазу у храм, налазимо припрату или Пронаос, где су некада стајале катихете, односно они који још нису били крштени, али су похађали катихизис. Данас се у припрати у западном делу главне цркве налазе Ходочасници, Пагарија цркве са свећама и Приручници за паљење свећа и кандила за молитве верника.

Ходочасници су дрвени престоли, на које се постављају свети ликови, углавном часног свеца храма, за поклоњење и молитву верника при уласку у храм.

На истом месту налазе се и посебни Приручници – Свећњаци у којима верници пале своје свеће. Свеће симболизују душу. Као што свећа сија и разгони мрак, тако и душа мора да сија духовном и моралном чистотом.

Поред тога, у истом крају су смештени Пагарија и Филоптоха цркве, где верни народ полаже свој обол за добротворне сврхе парохије, за храну, црквене прилоге и јачање цркве.